Parabeni koji se nalaze u kozmetičkim proizvodima, proizvodima za negu kože, kose, pa čak i u prehrambenim proizvodima, dobijaju se sintetičkom reakcijom alkohola i kiseline. Dok oblik alkohola varira u zavisnosti od specifične koncetracije parabena, kiselina je uvek p-hydroxybenzoic-acid, sintetička reprodukcija prirodnog jedinjenja. 

Šta rade?

Od pedesetih godina prošlog veka, parabeni se koriste u širokom spektru proizvoda za sprečavanje rasta bakterija, a ove potencijalno štetne hemikalije trenutno su najčešće korišćen kozmetički konzervans na tržištu. Takođe se ponekad koriste kao konzervans u farmaceutskim i prehrambenim proizvodima.  

Zašto o njima pričamo?

Parabeni su uključeni u našu NE listu, jer izlaganje parabenima može potencijalno uticati na prirodnu proizvodnju hormona ili druge aspekte hormonskog sistema što dovodi do endokrinih poremećaja. O njihovim zdravstveni rizicima se žustro raspravlja, pa je ovde spisak istraživanja i kontroverze oko ove specifične hemikalije. 

2004. godine, mala studija koju je vodila dr. Philipa Darbre u Velikoj Britaniji pronašla je paraben u uzrocima tumora raka dojke, što je dovelo do velike zabrinutosti zbog potencijalne uloge parabena u raku dojke. Kritičari su istakli da nekancerogeno tkivo dojke nije testirano na nivo parabena i da prisustvo parabena u tumorima ne dokazuje da su oni uzrokovali rak. Obe su legitimne tačke, ali naknadne studije su nastavile da indetifikuju razloge za zabrinutost u vezi sa upotrebom parabena. 

2008. godine dr. Darbre i njeni saradnici pregledali su sva istraživanja koja su sprovedena u četiri godine od kako su prvobitni nalazi i niz dokaza pokazali sledeće:

- parabeni su bili prisutni u ljudskom urinu (što znači da ljudsko telo nije moglo da metaboliše hemijski konzervans)

- parabeni prodiru u kožu bez raspadanja i sistemski se apsorbuju 

- više puta je dokazano da parabeni doprinose poremećaju estrogena

- takođe je utvrđeno da parabeni imaju sposobnost razgradnje androgena

- parabeni su genotoksični (mogu oštetiti genetske informacije u ćelijama uzrokujući mutacije i potencijalno dovode do raka)

Povrh svega, studija objaljena u Evropskom časopisu o prevenciji raka kaže da je dobijanje raka dojke u ranijim godinama u korelaciji sa češćom upotrebom dezodoransa i brijanjem ispod pazuha. Dve druge studije su pokazale da kada je metilparaben izložen UV svetlu na koži, može uzrokovati DNK oštećenja i starenje kože. Druga studijama (na životinjama) je otkrila da izloženost poliparabenima, na trenutno prihvatljivim nivoima, dovodi do smanjenja proizvodnje sperme.

Treba li pričati dalje?

Iako je istaknuto da parabeni mogu uticati na povećanu estrogenu aktivnost, takođe postoje i drugi prirodni estrogeni kojima smo izloženi svaki dan, zabrinutost koju imamo je u vezi sa konstantnom izloženošću parabenima (koliko puta je osoba svakodnevno izložena ovim hormonima), a posebno osetljiva populacija, kao što su trudnice i deca. Tokom tih kritičnih perioda dodatna "doza" hormona može dovesti do nepovratnih uticaja. Imajući sve ovo na umu, sintetičke konzervanse svakako treba izbegavati tokom trudnoće i detinjstva, posebno jer postoje sigurnije alternative za negu kože.  

Želite da vaš dom bude bez parabena?

Samo zapamtite dve reči: čitajte etikete! Potražite bilo šta što se završava sa "paraben", i ako ga vidite, odložite proizvod i tražite drugu opciju. Kao što smo rekli, parabeni se široko koriste u kozmetici i proizvodima za ličnu negu. Takođe se mogu naći u farmaceutskim i prehrambenim proizvodima poput peciva, bezalkoholna pića, dzemovi, prelivi i mnogi drugi.